О књизи: 2020 / Главни лик је обавезан, према сигналу детектора који му је ушивен у руку, да себи да ињекције..." Детектор бипнуо. Мала, провидна мрља од фибергласа ушивена у моју десну руку, одмах испод рамена, пулсирала је и светлела црвеном бојом. Опет! Ово се дуго није десило... Лепо је бити код куће. На послу се не бих усудио. Помислиће, бог зна шта! Иако ми је др Цајслер наредио да свуда носим лекове, посегнуо сам за шприцем и ампулама. Нешто непристојно се већ дешавало у мојој глави. Мисли су ми биле збуњене. Брже! Да ли сам заиста заборавио како да брзо дајем ињекције током дугог периода ремисије? Разбијем ампулу, напуним шприц, а демон у мојој глави већ шапуће: „Немој. Зашто то радиш?’ Излази! Убризгам га у вену и онесвестим се...” Од аутора: Прича је први пут објављена у кировоградском часопису „Праг” 2001. Хвала пуно Курту Елису (хттпс://аутхор.тодаи/у/ скирмирцох1) за корице.